У току семестра у термину који одреде надлежне службе организује се колоквијум.
Колоквијум се састоји из два дела „Теорије” и „Задатака”.
Део „Задаци” састоји се од 3 задатка, од којих сваки носи 5 бодова.
Укупан број бодова који се може освојити на „Задацима” је Зк=15.
Део „Теорија” носи Тк=15 бодова и састоји се од једног теоријског питања подељеног на мање целине.
На колоквијуму студент може освојити највише K=30 бодова.
Колоквијум покрива прву трећину градива; алгебарске структуре са једном и две бинарне операције и матрице и детерминанте.
Колоквијум траје 90 минута и може се полагати ДВА ПУТА,
у термину предвиђеном за полагање колоквијума или у јануарском испитном року.
У јануарском испитном року студент бира једну од следеће две могућности:
¡ полагање испита или
¡ поновно полагање колоквијума.
Испит обухвата део градива који није био на колоквијуму; полиноме и рационалне функције, реалне низове, граничне вредности и непрекидност функција, изводе, теореме о средњој вредности, изводе вишег реда и Тејлорову формулу. Испит се састоји из два дела „Теорије” и „Задатака”. Део „Задаци” састоји се од 5 задатака, сваки носи 7 бодова, што је укупно Зи=35 бодова. Део „Теорија” састоји се од два теоријска питања издељена на мање целине и носи укупно Зт=35 бодова. На овај начин студент може освојити највише И=70 бодова. Испит траје 180 минута, може се полагати у свим предвиђеним испитним роковима. У јануарском испитном року студент бира да ли ће поново да полаже колоквијум или ће полагати испит.
Оцена се формира тако што се саберу бројеви бодова освојени на колоквијуму и испиту ББ=К+И. Да би студент положио испит, од максималних 50 бодова на теорији мора да освоји бар 25, и од максималних 50 бодова на задацима мора да освоји бар 25. Уколико су задовољени услови Зк+Зи >=25 и Тк+Ти >=25 оцена се формира према приложеној табели:
| број бодова ББ | ББ<51 | 51<=ББ<61 | 61<=ББ<71 | 71<=ББ<81 | 81<=ББ<91 | 91<=ББ |
|---|---|---|---|---|---|---|
| ОЦЕНА | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |